Blaza-UKRATKO...

Zovem se Nemanja Blagojevic.Rodjen sam 28.10.1991. u Novom Sadu,ceo zivot zivim u Beocinu.Kao mali igrao sam fudbal u lokalnom fudbalskom klubu "Cement",i kao svakom mom vrsnjaku bila mi je zelja da postanem Ronaldo,ali sam postao Blaza zahvaljujuci Bari koji mi je nadenuo taj nadimak.Znam nisam ja za fudbal,ceo zivot sam pokazivao ljubav prema muzici,pored caleta jer je i on gitarista.Sa svojih 5,6 godina pa do 10.slusao sam pop i turbo golk, i znao sam pesme "Motori","Pogledaj dom svoj andjele" i ostale hitove koje svako dete zna,ne znam rap me nikad nije privlacio...E onda moj list se okrece na zimu 2004. kada sam upoznao Baru i Grenu,koji su glavni krivci za moje muzicko opredeljenje i hvala im za to!!!U 5,6. razredu slusao sam iskljucivo Van Gogh i album DrUnder,u 7. sam slusao Riblju Corbu i punk-novi talas,pa preko Azre,Bijelog Dugmeta i ostala 278 benda iz moje kolekcije do dana danasnjeg.Moj muzicki put krece meseca Oktobra 2004,kad Bara,Grena i ja na kasetu snimamo pesme i zvali smo se "Zlatni Papagaj"mislim sta da vam kazem Grena je svirao na staroj gitari "bubnjeve",Bara je jos i nesto znao na gitari,a ja sam lupao po basu iako nisam znao ni da ga drzim,ali nema veze bitno je zezati se...Sve je to tako bilo klimavo do pocetka 8. razreda,kada Bara,Grena,Stefan Pajic Pajke i Mirko Bubalo Bubi oformljavaju bezimeni bend.Jedan dan Bara je dosao kod mene i slusali smo muziku.Pocela je diskusija o pevacima i ja sam jednog momenta rekao "Vidis ja u poslednje vreme mnogo pevam",na sta mi je on rekao kako bi bilo dobro da pevam u tom njihovom bendu,na sta sam ja pristao.Tada je pocela moja pevacka karijera,u predvece 15.2.2006. i potvrdili smo nase postojanje i krstili bend u DNEVNI RED.Kao pevac imao sam 6. svirki,nikad necu zaboraviti prvi moj nastup,ajaoj celu pesmu sam pomesao od treme,kasnije je sve bilo ok.Volele su nas devojcice po Beocinu!!! U decembru 2006. odlazi basista Mirko Bubalo Bubi,seli se u Irig.Docek Srpske nove godine u "Blue club"-u u Cerevicu (mestu pored Beocina) svirali smo bez basa.Posle te svirke odlazi Stefan Pajic Pajke i preostaje nas trojica,a meni nista drugo nego da uzmem bas u ruke i pocnem da ucim!!!To je bilo jedno novo,mogu priznati lepo iskustvo za mene,da samo ne sedim,stojim i drzim mikrofon nego da ucestvujem u muzici koju sviramo...Sto se tog ortakluka tice,ja od Bare boljeg nemam,a ni on od mene,sa Grenom sam osam godina klupu delio i tu ne znam sta da vam kazem!Ja bez njih ne mogu,oni su mi sve,a da nema njih ja bi svirao ku*c* a ne DNEVNOM REDU,i bio bi niko i nista,propali fudbaler.Ovako imam nade da cu postati neko i nesto,i da necu samo davati autograme napaljenoj decurliji,vec ozbiljnim damama i skolovanim ljudima... Imace idem u elektrotehnicku skolu,cisto da znate i los sam djak!!!Tako da cu morati da se borim do zadnjeg trena i da zaradjujem leba od ovaga,a vama hvala STO NAS SLUSATE,I STO KUPUJETE NASE CD-ove,I STO NAM TRAZITE AUTOGRAME,I STO NAM SALJETE PORUKE,I STO PEVATE SA NAMA NA KONCERTIMA,I STO KIDATE PLAKATE JER ZNAM DA STE LJUBOMORNI JER SMO DOBRI,I STO NAM NE KIDATE PLAKATE JER ZNAM DA NAS VOLITE,JEDNOSTAVNO HVALA VAM NA SVEMU,VAS BLAZA!!!---DnEvNi Red---FOREVER!!!

Moj drug!!!!!!!!!! Najbolji je!!!!