BIOGRAFIJA BENDA od 2003-2006.Uskoro nastavak 2007.

DNEVNI
RED
PO
NEMANJI
BLAGOJEVIĆU
Sećam se,jednog zimskog Decembarskog dana,sankao sam se sa društvom.Bila je to 2003. godina.U to vreme slušao sam pop muziku,znao sam I koju rock,sto mi ćale odsvira ali me to tada nije privlačilo.E I tog dana tuda su prolazila moja dva školska druga,Aleksandar Ercegovac I Bojan Gregurek,sa njima je bio još jedan lik kojeg baš I nisam toliko poznavao,a to je bio Nenad Baraković.Pozdravio sam se sa njima.Čuo sam da pričaju o gitarama I muzici.Oni su nastavili svojim putem,posle nekih pet sekundi nisam mogao više da izdržim,povikao sam ih I rekao sam im da moj tata svira gitaru,da imam pet gitara kod kuće I da bih ako hoće mogao da sviram sa njima.I tako ni kriv ni dužan sam ušao u svet rock and rolla,ni kriv ni dužan dobio bend u kojem niko ništa od instrumenata nije imao,a niti je znao da nešto odsvira.Bend je bio ovakav:
Nenad Baraković-Gitara
Nemanja Blagojević-Gitara
Bojan Gregurek-Bubnjevi
Aleksandar Ercegovac-Bas,zvali smo se “Krvava Meri”.Pukli smo naravno posle nekog vremena.Ostao je trio Bara,Grena I ja.Bara je kupio gitaru I polako napredovao,a I ja sam znao dva akorda.Po školi smo se forirali kako imamo bend.I tako smo mi trajali,I trajali ,sačekali novu 2004 godinu,I dalje smo mi svirali da bi u Oktobru,evo sećam se I kog 22.Petak I 23.Subota,preko vokmena kojeg mi je sestra kupila kod Kineza,snimili kasetu,Bara je svirao od mog ćaleta gitaru,I ja sam uzeo jednu od ćaletovih gitara ali sam svirao bas na nju,a Grena je uzeo prvu gitaru od mog ćaleta,koja je već tada bila u fazi raspada I lupao na nju,a činela mu je bila konzerva od “Guarane”.Zvali smo se “Zlatni Papagaj”,svirali smo:
“Balkan”,”Zlatni papagaj”,”Niko kao ja”,”Nazad u veliki prljavi grad”,”Neke su žene pratile vojnike”,”Nemoj srećo,nemoj danas”,”Kalino” I “Don’t cry.Na poledjini kutije od kasete pisalo je:
“Ovo su prvi koraci
grupe “Zlatni Papagaj”.
Pesme posvecene devojcicama (VII-3)”
Stvarno su bile najlepše.Ta kaseta nije samo muzička,

STRANA 2

Već ima mnogo humora,ustvari više pričanja I smejanja,nego onog što je trebalo biti a to je neko sviranje.Ali ta jedna kaseta obišla je pola škole I već su mnogi znali da sviramo.Najbolji komentari po meni su dolazili kako Grena dobro svira,a samo kad bi znali da je to obična,odrcana,matora gitara I konzerva “Guarane”.Toliko smo slušali tu kasetu da je jednog dana pukla traka,a ubrzo zatim smo je izgubili.Svirali smo mi tako na nazovimo instrumentima,sve dok nisu počele prve svadje,prva ogovaranja I mnogo toga što čoveka dovodi u situaciju da ne bude više dobar sa nekim,ovog puta taj čovek bio je Grena,2.2.2005.,Grena konačno kupuje bubnjeve,ali ne svira samnom I Barom,nego ga poziva metal/blues bend “Carnivora”,naši vršnjaci,bolji od nas,imali su I uslove I sve što mi nemamo,Trebao im je hitno bubnjar,Grena to nije odbio.Sa Barom je bio u zavadi,sa mnom nije jer smo išli zajedno u razred,a ja sam bio izmedju dve vatre,jer sam bio dobar I sa jednim I sa drugim.Bara I ja smo nastavili sa maštanjem o našem bendu I sa pljuvanjem Grene.2.7.2005.,Grena nastupa sa “Carnivorom” na “BEOČINSKOM LETU”,bili su predgrupa Djordju Davidu Nikoliću I “Gang bendu”.Došli smo I Bara I ja I gledali našeg bendualnog prijatelja kako ponosno svira na tada našim snovima “BEOČINSKOM LETU”.I zaista sto je Bara rekao:”Nije meni krivo što Grena svira,nego što ja ne sviram”.Te večeri takodje moj drug iz razreda Stefan Pajić je počeo da uči da svira gitaru,jer je bio pod uticajem koncerta.Tada se stvorila nova nada,nova ideja da sviramo pank.Pajke je zaista brzo napredovao.U bendu su trebali biti:
Bara-Gitara
Pajke-Gitara
Mirko Bubalo(iz razreda)-Bas,I ja-bubnjevi.Stvarala se ideja za textovima,sve je krenulo ozbiljno,jedini problem bio je što Bubi I ja nemamo instrumente.To je bilo leto,Avgust.Grena je izbačen iz “Carnivore”,ali kako sam kaže,sam je I izašao.Ja sam znao šta meni u tom trenutku sledi,šut karta.Cuo sam samo posle da su mi davali fore do nove godine da uzmem bubnjeve.I sam sam im rekao da me ne čekaju jer već imaju slobodnog bubnjara.

STRANA 3

Stvari izmedju Bare i Grene su ponovo postale odlične.Oni su mi rekli da me čekaju,ali kasnije sam čuo da su njih četvorica počeli sa probama,doduše Bubi na akustičnoj gitari je basirao.I tada covek koji je najviše ispao fer,Bara,došao je kod mene kući.Slušali smo muziku,zezali se...I on je hladnovoljno predamnom počeo da priča o tom bendu.Ja sam ga pažljivo slušao.Kada je završio,kao da je želeo da ja kažem nešto u vezi mene i pevanja,i to se i dogodilo.Ja sam izustio,"evo vidiš,ja u zadnje vreme baš dosta pevam",i onda je on rekao,"eto vidiš,mogao bih ti biti pevač našeg benda".Ja sam to prihvatio,ostalo je još samo da se i ostali slože,hvala Bogu složili su se.I tako je nastala ta tada bezimena petorka:
Nenad Baraković Bara-Solo gitara
Bojan Gregurek Grena-Bubnjevi
Stefan Pajić Pajke-Ritam gitara
Mirko Bubalo Bubi-Bas gitara,i ja
Nemanja Blagojević Blaža-Vokal.
Dogovarali smo se mnogo oko imena,bilo je mnogo varijanti:"Poligraf","Uvertira","Urnebes","Procesor smeha"...I nismo jos zvanično nastali.Bara je došao na bedem u školi,na kojem smo stalno visili predložio ime "Dnevni red",mi smo rekli,važi,super,to je pravo ime!!!I od tada se zovemo "DNEVNI RED".Bend je zvanično nastao u predveče,15.2.2006.Sećam se da je snega bilo napolju,a mi smo bili srećni što konačno posle toliko pokušaja imamo svoj pravi bend,sa pravim instrumentima.Tog istog Februara,Grena je dobio jednu malu stvarčicu,veličine šibice po imenu Mp3 player.Naime,kao što smo 2003.preko vokmena se snimali,to isto sad radimo preko Mp3-a.Prednost je što sad naše snimke možemo da prbacujemo na kompjuter,a sa kompjutera na CD.Prvo što smo snimili bila je pesma "Lažeš",ja sam pevao,a Bara je svirao to nismo vadili iz ušiju!Drugo što smo snimili bila je pesma "Krivo je more".Odsvirao je ceo bend,a ja sam otpevao.Nešto s
što je zanimljivo jeste da naša verzija pesme traje duže od orginalne verzije od "Divljih jagoda",naša je trajala 4:30.

STRANA 4

Ja sam od Oktobra 2005. pisao textove,ali se mnogi nisu mogli otpevati.U Matru 2006. sam napisao text za našu pesmu 'Ove noći'.Nisam je nikom pokazivao,jer sam mislio da je to još jedan od onih textova koji se ne mogu otpevati.13.3.2006. bend dolazi do svoje prve pesme,to je bio instrumental.Ja tu probu nisam bio jer sam išao u posetu sestri.Nešto što je zanimljivo jeste da je baš taj dan umro bivši Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević.Pesmu je napravio Bara,snimili su je preko Mp3-a,i odmah su mi javili,a ja sam jedva čekao da dodjem kući da čujem.Kada sam se vratio,prvo što sam uradio bilo je telefon u ruke,i zvanje Grene.On je doleteo bez krila do mene,i pustio mi pesmu,ja zaista nisam verovao da su to oni.U toj pesmi bas je svirao lik sa početka priče,Aleksandar Ercegovac Salac,jer je Bubi bio sprečen.Do tada probe smo imali kod Grene,ali pošto su komšije penzioneri poludeli od nas,preselili smo se kod mene na planinu,zaista živim na brdu.Imao sam jednu sobu u podrumu koja

STRANA 5

je bila kao rodjena za probe.Tada smo znali desetak pesmi I još uvek smo maštali da negde sviramo.I tako je prošlo mesec dana,sećam se bila je Subota i trebali smo imati probu.Medjutim na probu smo došli samo Grena i ja.Nazvao sam Bubija,po običaju se nije javljao,nazvao Pajketa,boleo ga stomak i onda isti slučaj i sa Barom.Probu smo održali samo bubanj i mikrofon,Grena i ja ma koliko to zvučalo nestvarno.Posle nekog vremena Grena je nazvao Baru i očitao mu lekciju,da je on kasnije i došao na tzv. probu.Iznervirani,nas dvojica smo seli na šank stolice koje smo imali u sobi,bilo nam je dosadno,a ja znajući da Grena zna i gitaru da svira rekao sam mu "Hajde da napravimo pesmu?" on je rekao "Samo mi donesi text,i pravimo!".Doneo sam mu text,"Ove noći",i on je polako počeo da sklapa akorde i tako je nastao koren te pesme.
TEXT:BLAŽA
MUZIKA:GRENA I BARA
OVE NOĆI
IDEM KROZ GRAD USAMLJEN
PO KOJA KAP PADNE NA MENE
LJUDI IDU I GLEDAJU ME
NA GLAVI STARA KAPA,
KROJENA ZA MENE,STARA USPOMENA
REF/
SLUŠAM TEBE OVE NOĆI
ZNAM ZA TEBE OVE NOĆI
PAMTIĆU TE OVE NOĆI
TI BUDI SRETNA ZBOG TOGA

IDEŠ SA DRUGIM
PROLAZIŠ,GLEDAŠ ME
U OVOJ KIŠNOJ NOĆI
POKUŠAVAM PRONAĆI SEBE
TEŠKO JE PRONAĆI ME ONOG STAROG
Tako je izgledao "Ove noci"...

STRANA 6

Što je bitno da kažem jeste da je naš natpis smislio Grena,na petom času,sećam se bila je fizika.On je ceo čas nešto škrabuljao po knjizi da bi na kraju konačno napisao pravi natpis.Da jedno “E” ide gore,a drugo dole.Nešto sto bih vam morao ispričati pre nego što krenem sa pričom o prvoj svirci,jeste jedna anegdota sa nastavnikom geografije,Brankom Božićem,koji je jednom prilikom u šali rekao da kad budemo imali prvi nastup,da mu obezbedimo kartu.Prva svirka nije bila planirana pred publikom,tako da tog puta od karte ništa.Naime ta prva svirka bila je samo da nas čuje direktorica i da kaže svoje mišljenje o nama,da li da sviramo ili ne za “Dan škole”.Bili smo jako uzbudjeni jer smo znali da će neko barem doći.To je bio Ponedeljak,22.5.2006.Moj ćale je Grenu I mene dovezao kombijem,jer smo prenosili bubnjeve i pojačala.Kad smo sve izvadili ja sam otišao u radio “Beocin”,koji se nalazi u blizini škole da bih pozajmio kabel od mikrofona jer je moj gubio kontakt.Vratio sam se amfiteatar škole,tamo su bili Grena I Pajke.Mi smo sa direktoricom dogovorili u 12:30,a mi smo došli u 11:40.Nas trojica smo počeli polako sa muzikom.Prvi je došao uča iz škole.Čovek je seo,I u pozi mislioca pažljivo nas slušao,samo nas trojicu!U sebi sam razmišljao šta bi bilo da smo svi tu.E,onda nastaje haos!Smena se završila I svi su došli da

STRANA 7

nas čuju.Bare I Bubija još nije bilo,I taman kad se sve napunilo I on je uleteo sa gitarom na ledjima I Bubi iza njega.Tu scenu nikad neću zaboraviti,tu vrisku ženskog dela publike,aplauzi I sve ono što ti daje adrenalin.Svi smo bili tu I sve je moglo da počne.Bila me je malo trema drmala,jer ipak,prvi put pred masom pevam.Krenuli smo sa “Herojom ulice” pa su se redjale “Marina”,”Dal si tako jaka”,”Igra R’n’R cela Jugoslavija”,”Balkan” I završili sa “Krivo je more”.Svi su bili zadovoljni,uključujući I direktoricu koja je naravno pristala da mi sviramo za “Dan škole”.Za samo nedelju dana održali smo prvu pravu,kompletnu svirku.Kompletnu mislim u smislu da smo svi imali prave instrumente,jer Bubi je na prošloj svirci,basirao na gitari koju smo pozajmili,prvi put smo išli na ozvučenje I prvi put ćemo imati video snimak,a snimaće nas “TV Beočin”.U školi smo već uveliko bili najpopularniji.A obećanje nastavniku Branku je održano.Grena je preko kompjutera napravio ulaznice I ja sam mu je uručio,čovek je ostao bez komentara.I opet smo mi došli pre svih na priredbu,da bih se namontirali,I sve ostalo što sa tim ide.Svi su došli sem mene ja sam došao posle jer sam morao da odem po bas gitaru za Bubija koju smo pozajmljivali od prijatelja mog ćaleta,a I nas,Željka Stojanovića Pepsona.Ja sam ušao sa basom na ledjima,a na bini su bili svi,svi neki novi dobri klinci Beočina,a njih je na bini bilo samo četvorica.U mestima za publiku sedelo je nekoliko devojčica,koje nisu ni oka sklopiile gledajući ih.Kada smo završili sa štimanjem I svim ostalim,morali smo da sidjemo sa bine,jer hor I glumci su takodje morali da se pripreme.Nama djavo nije dao mira,stalno smo šetali,odlazili,dolazili,smejali se,eh bar da se normalno smejemo pa bih bilo dobro.Svi su se okupili,bilo je oko dvesta ljudi,I priredba je počela.Tu su bili I nastavnici I predsednik opštine I mnogi,mnogi drugi.Mi kao I više od pola amfiteatra smo čekali onaj deo da izadjemo na binu.Bara je da bih razbio tremu stalno šetao napred,nazad I nešto gundjao.Grena I on su otišli u WC,a bilo je proglašenje djaka generacije,bio je toliki aplauz da su njih dvojica zadrhtali,ajoj tek onda treme!

STRANA 8

Na kraju smo sva petorica seli na pod pored bine.Cela sala je ili stajala ili sedela na svojim mestima,a mi muzikanti face,na patosu.E onda je dosao I taj trenutak da I mi izadjemo na stage.Sećam se da je devojčica koja je vodila program najavila nas sledećim rečima:”A sada deo koji ste svi željno iščekivali,ansambl “DNEVNI RED”!”Tada se prelamaju zvuci,ura,vriske I aplauza.Počeli smo sa “Dal si tako jaka” pa su usledile pesme “Igra R’n’R cela Jugoslavija”,”Krivo je more” I završili sa “Balkan”,koji smo dva puta ponavljali.Posle svirke niko nije krio zadovoljstvo ni nastavnici koji su nam čestitali,a ni učenici,ili bolje rečeno učenice kojima smo podelili prve autograme.Ostali smo još dva sata posle koncerta tu I sabirali utiske,a Bara je sa gitarom izleteo na odmor,naravno moralo je I toga biti.Posle tog koncerta dobijali smo mnogo pohvala,SMS poruka,svi ti djaci su nas pozdravljali na ulici I u školi,ma gde bilo da nas sretnu,to nam je jako promenulo život.Na bedemu na kojem smo se okupljali,stalno smo se majmunisali,glupirali,smejali,pevali I mnogo toga radili,pre te svirke svi su nas gledali kao poslednje kretene Beočina,I svi su nas obilazili 20 m.Ali kad se desila ta svirka svi su nam prilazili,tražili autograme I govorili da smo carevi,zar su to tek tada zaključili?Sa ponosom smo prolazili kroz naše mesto jer svi su zurili u nas.A tada je nastupila matura,kraj godine I upis u srednju školu.Ja sam zaglavio na popravni iz mate,ali sam odmah te iste nedelje popravio.Upisao sam “Elektrotehničku školu”,Grena I Bubi “Saobraćajnu”,a Bara I Pajke u isti razred u
“Mašinsku”.Počeo je najlepši raspust u mom životu.Nas cilj je bio da odsviramo “Beočinsko leto”.Znajuci da je to u Avgustu,zanemarili smo probe,imali smo ih dva puta nedeljno.Toliko smo se opustili da sam ja otisao u Brčko,a Bubi u Irig.Posle neka dva tri dana stiže meni poruka od Grene:”Blažo,požuri,vrati se što pre kući.Za deset dana sviramo ispred doma kulture sa “End of Eternity”.(ex “Carnivora”,gde je Grena svirao.)Požuri!!!”)To je bio 4.7.2006. I rekao sam sestri da zove autobusku stanicu I da pita kada ima bus za Novi Sad da tim idem.Išao je u 8:00,sa tim sam pošao.Pre nego što sam krenuo u Bosnu,u sobi u kojoj smo imali probe je pukla

STRANA 9

cev I bila je poplava u sobi,I zbog instalacije I svega toga nije se smela struja paliti neko vreme.Došao sam kući,umoran od puta,ali u glavi mi je bilo samo to da li ćemo I gde imati probe.Odmah sa vrata sam pitao mamu da li se u sobi može struja uključivati,rekla je da može,ja sam bio presrećan.Odmah sam javio ostatku “DNEVNOG REDA” da možemo imati probe kod mene,I da već taj dan možemo početi.Ostalo nam je deset dana da naučimo desetak pesmi.Tog dana pred probu otišao sam kod Bare.Bilo je oblačno I spremalo se nevreme.Kada je stvar već odmakla kontroli I kad su samo jos sekire falile da padaju,pozdravili smo se.I taman kad smo krenuli svako na svoju stranu,na to mesto gde smo stajali pala je velika grana sa lipe koja je tu bila,okrenuo sam se I pogledao Baru koji je u momentu prebledeo.Njega je grana malo zakačila I imao je malo lišča u kosi,tada kao da je Bog hteo da ostanemo živi I odsviramo taj koncert.Tada kreću najbolje I najlepše probe u istoriji benda.Sa ćaletom sam otišao po Grenine bubnjeve I gitare,svi smo bili u kombiju.Došli smo kod mene,istovarili instrumente I sve je bilo spremno za R’n’R.Te prve probe pred taj koncert nisu bile bog zna šta,jer smo puno ispadali a I krenuli smo pa da ne kažem od nule,ali od petice a trebalo je doći do stotke.Kao I uvek do tada više smo pričali I smejali se nego svirali,I uvek smo se čudili zašto nam ljudi kažu da dobro sviramo,samo kad bi znali kakve smo probe imali.Probe su bile 100% zajebancija,probe koje su trajale 6-7 sati,sat vremena je bila svirka.Najviše smo se trpali za mame,svi smo znali imena od ni krivih ni dužnih naših mama,pa su fore bile sočnije.U prvih pet dana tih proba skinuli smo par pesama,pola posla je bilo odradjeno.Uveče smo izlazili kod “Muslike” u poslastičarnicu,išli smo tamo svaki dan na kafu,kolu I limunadu.I ko nas je trebao znao je gde da dodje.To je bila naša omiljena destinacija zbog dobre,jeftine limunade I smešnog Kineza koji je držao prodavnicu u blizini.Sećam se jedan dan otišli smo po običaju u poslastičarnicu,I jedan klinac od 3-4 godine sedeo je tu pored našeg stola.Kada je jedini kinez u Beočinu tuda prošao nasmejali smo se Bara,ja I taj klinja.

STRANA 10

Kad smo skontali da smo spali na nivo od jednog trogodišnjeg dečaka,još smo više pošeli da kreštimo.Posle duže šetnje ražisli smo se.Probe su prolazile,a mi smo stagnirali.E onda su usledile dve zadnje probe pred koncert.Shvatili smo da moramo nešto da uradimo po pitanju pesama,i da moramo što brže skinuti puno pesama.Tako je i bilo.Tih 12 i 13 Jula skinuli smo:“Treba imat dušu“,“Zvezda potkrovlja i suterena“,“Sretno dijete“,“Pogledaj dom svoj anjdele“,“Jedina moja“ i „Ostani djubre do kraja“.Na probi 12.7. sinula nam je ideja da kratko predstavljanje uradimo u pesmi
„Treba imat dušu“.Posle pola časa uvežbavanja uradili smo jednu deonicu koja se publici najviše svidela.Prvi je krenuo Grena,zatim se ubacio Bubi sa basom,pa su usledile gitare i ja.Na poslednjoj probi desilo se nešto neočekivano ali i uobičajeno,bend se medjusobno sukobio,verbalno ali i fizički!Kada smo završili sa probom,i seli malo da oladimo,pustio sam pesmu „Krivo je more“,koju Grena nije voleo,(ali ju je ipak svirao)i on je došao i udario me u vrat.Zatim sam ja uzeo šrafciger,a on je izleteo iz sobe.Kada je odmakao na nekih
10 m,mislio je da ga neću gadjati,ali sam ja to učinio i pogodio ga vrhom šrafcigera u ruku.Tada sam ponovo ušao u sobu i uzeo stalak za mikrofon,izašao sam i rekao mu „Hajde dodji ako smeš!“.Na moje iznenadjenje on je počeo da trči prema meni,a ja umesto da stalak ponesem sa sobom,ja ga ostavim tu gde sam stajao i počnem da trčim uz stepenice.On je naravno uzeo taj stalak i gadjao me,šteta je procenjena na nekih desetak dinara,napukla je samo jedna pločica,na sreću nije me pogodio.Vratio se u sobu i kao šlag na tortu i Pajke mu je počeo nešto da sere,na šta je ovaj samo uzeo palice,jer bubnjeve nije mogao,i otišao kući.Mislili smo da od koncerta neće ništa biti,bar što se nas tiče.To veče Pajke i ja smo izašli,Bara nije sećam se išao je da se prvi put vidi sa devojkom,a ja sam svo vreme slao Greni poruke,izvinjavao mu se,a znao sam da je rekao kako bih voleo da nabavi neke dobre činele za koncert,pa sam ja preko bubnjara koji svira sa mojim ćaletom mu nabavio elektronske činele koje su se odlično čule.

STRANA 11

Pajke I ja smo sedeli u centru,na jednom pločniku, na kojem je sagradjen krst,tu smo se stalno okupljali.Na nekih 20 m od nas prolazio je Grena I naši prijatelji,Viktor Hipik I Željko Blažan.Da Hipik nije skrenuo da se pozdravi sa nama,mi se nikad ne bih pomirili sa Grenom.Došli su I pozdravili se sa nama,Grena nije imao osmeh na licu,izvinuo sam mu se I on se meni izvinuo,isto su uradili I Pajke I on.Greni se vratio osmeh na licu.Da li je za poverovati da posle tolike svadje I svega,nas trojica spavamo u sobi u kojoj smo imali probe da bih kao razbili tremu,isti taj dan kada smo se I posvadjali.Legli smo da spavamo,I spavali smo neko vreme dok Pajke nije počeo da hrče,toliko da me je probudio.Ja sam uzeo jastuk,klepio ga po glavi na šta se on trgao.Tada smo svi ustali,bilo je nekih 2 ujutru.Nismo znali šta da radimo.Otišli smo gore u dnevnu sobu I skuvali u najveću dzezvu koju sam imao,kafe,koju smo cevčili do 4 ujutru.Sišli smo ponovo dole da spavamo ali posle tolike kafe ni mrtvak više ne bih mogao da spava.Oko 6 sati napokon smo zaspali.U 10 su došli Bara I Bubi I probudili nas.Još jednom smo ponovili repertoar I otišli svako svojoj kući,sem mene koji sam već bio kući.Negde oko 12 sati otišao sam kod Pajketa da narežemo CD koji ćemo puštati pre koncerta.Tada već počinje da sipi kišica iako je ujutru bilo sunčano.Svi smo se rastužili I odmah smo Pajke I ja dobili poruke od ostatka benda,ne bih da ih navodim jer su tada više ličili na kočijaše nego na muzičare.Oko 4 sata poslepodne,razvedrilo se.Bara,Pajke I Bubi su otišli da pomažu oko ozvučenja,a Grena I ja smo bili zaduženi da prenesemo instrumente od mene do doma kulture.Što je najgore,ja sam se oslonio na mog ćaleta.Čekao sam ga da dodje sa kombijem,ali on je imao posla I kasnio je.Grena I ja smo se uspaničili,I već razmišljali da zovemo nekog drugog za prevoz.I taman kad smo mislili da neće doći,on je došao.Srećni,utovarili smo instrumente I krenuli prema domu domu kulture.Kada smo došli dole,na platou ispred doma,gde smo svirali,bili su Pajke,Bara I još dve devojke.Jedna od njh dve je Barina.Grena je izleteo iz kombija kada je video da Pajke dolazi,a Bara ostaje na platou.Rekao mu je:”Dolazi ovamo bre,da pomažeš!”

STRANA 12

Barinu facu posle toga je trebalo snimiti I odneti u rubriku “No coment”.Kada smo se namontirali po obicaju smo otišli kod “Muslike” na kafu,limunadu I kolu.Zatim smo uradili generalnu probu I onda je usledio prvi naš intervju,a vodio ga je čovek koji se zalaže za R’n’R u Beočinu,koji je intervjuisao najveće velikane Yu rock scene,naš veliki prijatelj,Dragan Jovičić Srba.Intervju izgleda ovako:
JD Srba:Evo posle nekih petnaest,dvadeset godina borbe za Rock and Roll,taman kad sam mislio da odustanem od svega,da je sve izgubljeno,pojavili su se klinci.Kažu hoćemo da sviramo R’n’R.Dva nova benda u Beočinu I uradili su nešto onako jako dobro.Organizovali su zajednički koncert na platou ispred doma kulture.Evo ima još nekih sat vremena do početka,pa da porazgovaramo malo sa njima.Evo počećemo,meni se čini od najmladjeg gitariste u Beočinu.Najmladji I najnervozniji gitarista u Beočinu.
Bara:Pa nisam nervozan…
JD Srba:”Nisam nervozan”,bl,bl,bl.(ha,ha,ha).Dakle Dnevni Red to je vaš bend pa nam malo predstavi.
Bara:Pa da.
JD Srba:E baš ti hvala,jel Nemanja peva za vas?
Bara:Da,da.
JD Srba:Jel si ti tako rečit uvek,ili?Ko će da mi kaže kad je nastao bend,kako se zove,od kad svirate?Ko je najpametniji kod vas?
Bara:Evo Nemanja,on je frontmen.
JD Srba:Ajde Nemanja dodji ti kod mene.
Blaža:Svi mi govore da sam glupav,al sam najpametniji.:-)
JD Srba:Šta ti govore da si glupav?
Blažaa.
JD Srba:Pa zato I jesi pev…
Blaža:Kažu mi uči textove,ja kažem glup sam,ne znam,e sad ću ja njima da kažem.Ovako,bend se zove Dnevni Red.Nastao je 15.2.2006.Tad su nas činili nas četvorica Nenad,Stefan,Bojan I ja.U martu smo nabavili basistu (Bubija).
JD Srba:Šta svirate?
Blaža:Domaći rock.

STRANA 13

JD Srba:Zašto?Zašto rock pored ovako lepih bundi od nerca i ostallih „zvezda granda“,otkud vama uopšte ideja da se bavite rockom?
Blaža:Grena,ajd ti znaš da očitaš lekciju o tim „bundama od nercama“Pa ne znam,slušamo rock i to sviramo.
JD Srba:Pa nekada je moja generacija,kada je htela da mazne neku ribu učio da svira gitaru,učio neke baladice.
Bara i Blaža:“Ljigave“
JD Srba:Da „ljigave“,koje će te vi već večeras sve svirati,a danas ako hoćeš da mazneš curicu moraš da gledaš „grand show“.Znači vi ste uvek nešto kontra.Hoću ustvari da vas pitam kako stojite sa devojkama i kako vaše društvo gleda na vas i na tu vrstu muzike koja je njima totalno strana?
Blažaa ne znam...
JD Srba:Hoćeš ti?
Bara:Pa šta kažu ono,dobro je kao što sviramo,i tako.Mislim ne pljuju nas zbog toga,ono,podržavaju...
JD Srba:A odakle vama,vi ipak,koliko imate godina u proseku?
Bara:Petnaest.
JD Srba:Odakle vama uopšte saznanje o tom domaćem rocku,kako ste vi počeli da slušate to.
Bara:Pa isto kao i što ovi počnu narodnjake.
JD Srba:Pa ne može da bude isto!Kako isto,kad nema nigde rocka i rock and rolla-a u medijima onoliko koliko bi trebalo da bude?
Pajke:Pa od ćaleta.
Grena:Ima ćaletove ploče.
Pajke:Pa,da.
Bara:Pa kreće,čuješ od starijih,čuješ,vidiš i ako ti se svidja slušaš.
JD Srba:Koji su vam ovako idoli i šta će te večeras sve svirati?
Bara:Idoli?Pa „Azra“.(ha,ha,ha)
Grena i Pajke:Odma Dzonija!
JD Srba:Meni su ovako kako sam postao mator,meni su idoli „Blues hummer“.Zdravo Bobe!Eno ono je jedan od najboljih gitarista,na žalost ili na sreću više ne svira,al eto dok ta starija generacija završava svoje svirke,eto mladi počinju.Šta sam ja sad ustvari pitao?
Blaža:Bend,kad smo mi nastali?
JD Srba:Pa pitao sam te kad ste nastali,15.2.2006.
Bara:Već upamtio.

STRANA 14

JD Srba:Večeras šta će te svirati?
Blaža:Večeras sviramo,“Kazalište“,“Azru“,“Čorbu“,šta još sviramo,sviramo „Van Gogh“,“Atomce“.Sviramo jednu našu pesmu,to će biti prva.
JD Srba:Vašu pesmu?
Blažaa,text sam radio ja i muziku su Bojan i Nenad radili.
JD Srba:Ja još nisam čuo tu vašu pesmu,ali bitno je da je imate.Šta bih onako za kraj hteli da poručite vašoj generaciji?Nemoj samo ono,“učiti,učiti“,nego što se muzike tiče.
Blaža:Što se tiče muzike?Pa da slušaju normalnu neku muziku a ne „grand show“.Eto.
JD Srba:A zašto misliš da je ovo vaše skakanje i urlanje,zašto je to normalno?
Blažaa zato što je to normalnije nego da peva kako će se ona sa njim nešto...i kako da joj kupi „porchea“ i bunde i prstenje,mislim da je ovo malo normalnije,svaka normalna osoba mislim da će moći da sluša rock a ne narodnjake.
JD Srba:Ove pesme što vi svirate su jako stare,nastale pre nego što ste se vi rodili,pre vašeg rodjenja...
Bara:Može pesma tata da nam bude.
JD Srba:Ništa ja vam želim puno uspeha ne samo večeras,nego,nego i u budućnosti.
Bara:Hvala.(smeh)

STRANA 15

Bara je posle intervjua otišao u nepoznatom pravcu,kasnije smo čuli da je otišao da se vidi sa devojkom.Kada se okupila sva masa,koje je bilo oko 500,negde oko deset do 9,otišao sam da ga tražim ali ga nigde nije bilo.Kada je stvar već prigustila i kad su nam rekli da se polako penjemo na binu.Nazvao sam ga i on je onako finim glasom rekao „molim“,jer je bio pred Jelenom,a ja sam svom silinom svog glasa rekao „dodji ovamo“,on je opet upitao „molim“ ja sam opet rekao „dodji ovamo“.Tada se veza prekinula.Mi smo se morali popeti na binu i bez njega.Svi smo bili nervozni zbog Bare,ali i srećni jer je svo vreme bilo oblačno čak je i kiša počela sitno da pada.Taman se sve smirilo oko 9 sati.Ja sam na mikrofon rekao da se izvinjavam što kasni solo gitarista ima neka posla sa devojkom,molimo pet minuta za njega.Tada su svi počeli da se smeju i da tapšu.Posle nekih dva minuta stiže i Bara,i možemo početi.Prva pesma koju smo odsvirali bila je naša pesma „ove noći“.Pesma počinje Greninim udaranjem o kontračinelu,tada Bara prevlači prstom preko najtanje žice E i kreće muzika.Dok je Bara prevlačio preko žice,ja sam mu da bih ga ohrabrio rekao „proba“tj. da se oseća kao na probi.Pesma ima nagli kraj,što publika nije odmah primetila,pa je posle pesme 2-3 sekunde bio tajac,na šta smo se mi uplašili,ali kad je krenuo aplauz već je bilo lakše.

STRANA 16

Zatim je usledila pesma po mnogima koju najorginalnije odsviramo a to je „Heroj ulice“,posle te pesme izgovorio sam „Nastavljamo sa Kazalištem“,pa je usledila „Marina“,onda su se redjale „Dal si tako jaka“,“Kada padne noć“,“Zauvijek tvoj“,“Igra Rock and Roll cela Jugoslavija“, u ovoj pesmi sam na početku udarao o mikrofon prepoznatljiv ritam pesme,a u toku pesme dok je Bara svirao solo,u masu su ušla policijska kola a ja za dlaku da na mikrofon kažem „Evo štrumfovi“,ali sam rekao Bari,što se na snimku i vidi.Onda malo panka,pesme „Sretno dijete“,“Zvezda potkrovlja i suterena“ u kojoj ja pravim prvu grešku na koncertu,krećem jedan krug ranije.,u pesmi „Užas je moja furka“ koja je usledila mi je ispalo dugme sa farki,što sam i rekao na mikrofon („Ej ljudi ispalo mi dugme“) na opšte oduševljenje svih prisutnih.Zatim pesma „Treba imat dušu“ i čuveno predstavljanje,a u regionalnom delu pesme dok Bara svira solo ja se zahvaljujem mom ćaletu što nam je pokazao solo.Onda pesma
„Balkan“,pre početka pozdravio sam Srbu,pozdravio sam ga i pre „Furke“ jer strašno voli „Azru“,a čuo sam da je potekla i koja suza.Tada počinju sve emotivnije stvari,prva od njih je „Pogledaj dom svoj andjele“,u kojoj se ja krstim kada ide strofa“usliši molitve andjele...“.Pesma je ostavila veliki utisak na publiku.Potom „Neko te ima“,gde su svi pevali sa nama,slikali nas,snimali.Tu su mi potekle prve suze.

STRANA 17

Zatim zadnje četiri pesme (sa neplaniranom „Heroj ulice“),potpuna romantičarska atmosfera.Pajke seda na šank stolicu,uzima akustičnu gitaru i slede pesme „Krivo je more“ u kojoj Bara seda na stepenicu od platoa i solira ja ulazim u masu gde me svi grle,“Jedina moja“ u kojoj takodje kreću suze,“Ostani djubre do kraja“koju je divna publika takodje do slovce otpevala,onda sam ja odjavio koncert rečima:“Meni je žao što sa ovom pesmom završavamo ovo veče,bar što se grupe Dnevni Red tiče,hvala lepo...“,tada čujem Grenu „Blažo,“Heroja!“.Totalno sam zaboravio da trebamo da otprašimo i „Heroja ulice“, u toj pesmi sam zagrlio Baru,kad se završila onda sam nas zaista odjavio i na stejdz je izašao „End of eternity“,Posle koncerta imao sam 12 primljenih poruka kako dobro sviramo,kako ja dobro pevam,kako smo kul i slično tome...Već sutra otputovao sam u Brčko.Kade sam se vratio čuo sam da ćemo biti predgrupa „ Dobro jutru“,bendu mog ćaleta,i to 19.8.2006 na „Beočinskom letu“,našim snovima...No bilo je dosta vremena do tada.Mi smo nastavili da izlazimo kod „Muslike“ i svi su prolazili tuda da nas vide,bili smo jako popularni medju našim vršnjacima i mladjim od nas.Od poruka i poziva se nije moglo disati.Sećam se jednom prilikom nazvao me je skriveni broj,kada sam se javio,sa druge strane slušalice onako horski čulo se „Blažo,volimo te!“,prija to ponekad.Prolazili smo ponosno Beočinom svi su zurili u nas,mnogi su nam tražili potpise,čak smo se i po rukama potpisivali.Kada je došlo vreme da se spremamo za „Beočinsko leto“,Bubi nam javlja da neće moći da nastupa jer ide na more baš to veče.Pokušali smo naći zamenu,ali smo odustali.I tako smo i pred taj koncert vežbali,ali ovog puta nas četvorica.Manje nas je bila trema,a i manje smo vežbali,što se možda i primetilo,a primetio se i nedostatak basa.Kad je osvanuo taj devetnaesti Avgust,nikad gore treme,a tek kad smo došli na mesto koncerta,trema ubija!Ali ne znam zašto.Možda zato što smo svirali pesmu „Kad bih bio bijelo dugme“,koju smo improvizirali celu,imali solo tačku i na gitari i na bubnjevima,trajala je sedam minuta.Stavili smo je da bude prva na spisku,jer smo znali da ako ta prodje,sve prolaze.Sećam se na bini smo bili Bara,Pajke i ja,svi smo bili nervozni,u par navrata sam pitao Baru da ne sviramo „Kad bih bio bijelo dugme“,a on je govorio „Ma sviramo,biće sve ok.“Grena je bio sa devojkom,Sonjom dole,ja sam ga pozvao preko mikrofona rečima:“Grena,hajde,krećemo!“.

STRANA 18

On se trčećim korakom popeo na binu,seo za bubnjeve,pogledao u Baru.Bara ga je upitao „Hoćemo?“,on je rekao „Hoćemo!“,zatim je pogledao u nas dvojicu i isto pitanje,a mi „Hajde“.I tako smo započeli ovaj koncert a i najdužu pesmu koju je bend do tada odsvirao.Kada je prošla ohladili smo se.Onda su usledile pesme:“Kad hodaš“,“Dal si tako jaka“,“Kada padne noć“,“Ne pitaj za mene“,“Ostani djubre do kraja“,“Neko te ima“,“Jedina moja“,“Sve bih dao da je tu“ i „Ostani tu“.To je bilo u regionalnom delu,da bih naknadno odsvirali „Marinu“,i to sve zbog mene,zato što mi se svidjala devojka sa takvim imenom.A jesam bio budala,kad sam kasnije čuo da je Srba hteo da peva sa nama „Balkan“,ali mi smo ipak odsvirali „Marinu“ i nismo imali vremena za „Balkan“.Posle koncerta Grena je otišao u nepoznatom pravcu,a Bara,Pajke i ja smo krenuli da kupimo pljeskavice da se najedemo,jer smo dobro ogladneli!Kad ispod naših nogu podlete flaša.Mi smo se okrenuli i videli njih petoricu kako sede na klupi i smeju se.Naša reakcija je odmah bila vredjanje mame,kada smo završili s svadjom okrenuli smo se i otišli.Na pola puta okrenuo sam se i video kako jedan od njih ustaje.Rekao sam gitarošima „Ljudi ja se vraćam,a vi kako hoćete“oni su rekle „ok“.Kada sam došao već blizu te klupe,blizu tog što je ustao,došao je tata od gitariste iz „End of eternity“i pitao ga „Jel ti hoćeš da ona tri momka možda diraš?“on se počeo izvlačiti na foru „Pa vredjao mi je mamu...“.U medjuvremenu mom ćaletu su javili sa mene tuku,on je nosio gitaru u kombi jer se i njihova svirka završila i odmah je počeo da trči da vidi šta je bilo.Dok je Andra(Tata solo gitariste iz EoE-a)raspravljao sa tim garijem što nas je gadjao,moj ćale je pritrčao i udario ga u glavu.Na šta je ovaj samo pao.To se ubrzo sve smirilo,i pomirili smo se sa tim dečkom.Jedno je sigurno,došlo je do nesporazuma.Hteli smo još jednu svirku zadnji dan raspusta da održimo ,ali nismo našli prostor,tako da je ovo bila zadnja letnja svirka Dnevnog Reda u 2006. godini.Tada je počela škola,svako je otišao na svoju stranu,sem Bare i Pajketa oni u isti razred.Probi nije ni bilo,sve je manje onih dosadnih poziva i poruka,sad mi fale,sve je manje psovanja jer Dnevni Red postoji,ali se ne vidja,škola je počela.Prvu probu posle leta,bend je imao 2.12.2006 u studiu u Novom Sadu.Dobro smo odsvirali kad se uzme u obzir da nismo svirali od 19.8.2006.,a 14.7.2006. sa Bubijem.26.12.2006. Bubi napušta bend,imao je porodičnih problema.

STRANA 19

Odselio se i Irig.Iskreno,meni je njega strašno žao,jer on dečko nikad nije imao sreće u životu,i pravi tata mu je umro...no...nećemo sad o tome,ipak ovo je knjiga o DNEVNOM REDU!I ona treba da malo drugačije izgleda.U svakom slučaju hvala mu za sve.Tri dana po odlasku Bubija imali smo dogovorenu svirku i Sirigu sa našim vršnjacima „Čupavcima“.Javili smo im da ćemo doći bez basa i tog 29.12.2006. otišli smo u Sirig,taj dan imali probu,taj dan i otišli.Negde oko šest sati poslepodne,stigli smo u njihov dom kulture.U njemu nije bili centralnog grejanja nego samo pećke.Svirka je počinjala u devet.Rano smo došli,i bilo nam je hladno ,toliko da je Pajke hteo da otkaže koncert,ali smo ga stavili pored pećke,i onda se smirio.U devet smo počeli,svirali smo 17.pesama,bilo je i balada i onih bržih.Pesme:“Ostani djubre do kraja“ i „Pogledaj dom svoj andjele“,siriška publika je cele otpevala.Mi smo se oduševili,po običaju imali smo dobar odnos sa publikom,pričali sa njima preko mikrofona...I ovde smo imali one naše faze i izlive,npr.ja sam dok je Bara pevao drugu strofu pesme „Put beznadja“ seo na pod pored pećke i grejao ruke...Kada je došlo vreme da krenemo kući,cela sala nam je tapšala,tada smo se slučajno vratili na bis,jer niko nije došao po nas.Ostali smo još par minuta i onda zapravo napustili salu,svi su nas pozdravljali,zajedno sa „Čupavcima“ sa bine,koji su i pesmu prekinuli da bi nam mahali.Nekoliko ih je izašlo i napolje iz sale i mahalo nam dok smo krećali.Po nas je došao Grenin ćale,u autu smo sabirali utiske sa koncerta.Sve u svemu jedna odlična svirka,prva izvan Beočina.To je naš zadnji održan koncert u 2006. godini.
TO BI BILI POČECI GRUPE DNEVNI RED.OVA KNJIGA NOSI NASLOV „TAKO JE SVE POČELO...“,NADAM SE DA ĆE IMATI JOŠ PUNO NASTAVAKA.